SERB.Gostuszki.R. - Leczenie ziołami (1976).pdf - SERBSKIE - chomik.gumppka

ЛЕЧЕЊЕ ЛЕКОВИТИМ БИЉЕМ

ШЕСТО ИЗДАЊЕ

НАРОДНА КЊИГА 1973

Као што ј е слобода вечита борба за слободу. тако је и здравље вечита

борба за здрављ е — само су се метод и те борбе к роз ве к ове ме њ али и

усавр ш авали .

Победити боле с т значи ослободити се страха од смрти.Сваки народ ,

сваки крај и свака е поха имају своје обичаје, нави к е, нош њ у, песме ,

приповетке, игре, болести, е п идемије, л е кове, нач и не лечења и вештину

израде ле к ова.

Ако се кроз историјс к у призму посматра у потреба лекова и вештина

лече њ а, јасно се види д а дрогисти ч ка вештина ч и ни нераздвојну целину

културне историје човечанства. И l ековито бил lj е је, изме ћ у осталог,

заорало дубоку бра з ду у живот свих народа, а поготово он и х к оји су

веков и ма тлачени, гоњени, пороб љ авани, народа у вечитим сеобама, који

по нечему личе на воден и цвет, на свилу што лети по лепом вре - мену или

на јак и пријатан, дис к ретан и пролазан м и рис не к е једва видљ и ве биљчице

у густој трави. Ле к овито би љ е ј е најстарији лек и првобитна фармаце у тска

сиров и на нека д при м итав -. них, а сада културних наро д а. И данас је ра з но

биље најјевти н ија и најпристу п ачнија фарма ц е у тска сировина за израду ле -

к ова у домаћој и и н остраној и ндустрији. У потреба лековитог биља као

терапијс к ог средства има у н ашем народу необично бога т у и и з ванредно

дугу и контину-ирану традицију. Најбоље сведочанство о томе пружају

бр оЈ ни стари писан и с п оменици, од којих ва љ а поменути бар н р ке:

У Ходошком к оде к су, који се оматра за најстарији коде к с српске

световне медицине (XIV век), наводи се, поред осталог, и разноврсна

употреба домаћих и страних биљних дрога, н ајчешће ки м а, алоја, та м ња н а,

ланеног и реп и ног семена, с м ок-в и ног корена, корија н дра, цве к линог со к а,

врбове коре и њеног л и ш ћа и ра з ног друтог би љ а.

Хиландарс к и медицинс к и к одекс бро ј 517, који је от к рио 1951. годи - не

ака д емик Б. Сп. Радо и чић у Библиотеци манастира Хиландара, наводи

уп отребу камфора, перунике, кукурека и многих других биљака. Тај

' коде к с је „најдрагоценији споменик српс к е меди ци нске к удтуре" (др Реља

Кати ћ ). Ово дело потиче из XV или XVI века.

За време петвек о вног р о пства саставл у а н е су лекаруше з на- . них и

незнаних медицинс к их писаца. И у њима је ле к овито биље најчеш ћ е

помињани лек.У сталној борби за о пстана к , хватајући се на сва к ом кора-ку

у к оштац са стихијом, без г раничним и немилосрдним ћу д има природе, без

ш к олованих лекара и лекова остав л ен и заборав-љен, без ич и је помоћи, јер

„цар је далеко — а бог је високо", наш човек је посебно ценио лековито

би л е, које му је увек било најважнији и најприступачнији лек. То се

најлепше види и из наших нар од н и х песама. Од свих лекова у њима се

најчешће помиње ле к овито биље. Њему се често придаје чудотворна мо ћ .

Биљарице и видарице се нароч ч. то поштују. И то биље, и место • где оно

расте, начин брања, време к ад се може и с м е брати, и ,све о с тало што је у

ве з и с ле к ови та м би љ ем и лечењем помоћу њета обавијено је по е тско м

жицо м и дубоком тајанственошћу. Тај психосугестивни карактер многих

стихова наших епских пе - сама има вели к з начај и често је представл . ао

з начаја н п о ихо - тера ои јс к и фактор.

Заш т о, вило, да те бог уб ије,

Зашт ' устрели побрати м а мога? ( М илоша Обили ћ а)

Дај ти би љ е ономе јунаку,

Јер се нећеш на п осити главе

Ста га вила богом братимити:

Дај ме пуштај у планину живу, Да наберем по Мирочу би љ а, Да загаси м

ране на јуна к у.

Пусти вилу у планину живу;

Б и ље бере по Мирочу вила, Бил . е бере често се одзива.

Набра вила по Мирочу би љ а И загаси ране на јунаку ...

(Краљ е ви ћ. Марко и вила)

Значај лековитог биља и његову терапијску вредност, као и њег о ву у то

време доминантну употребу у нашем народу, добро запажају и наши

народни просветите љ и из друге половине XVIII века, па том питању,

природно, посвећују посебну паж њ у у сво-јим просветите љ ским списи м а и

делима.

Тако и Захарија Стефа-новић Орфелин (1726—1785), достојан претеча

бес м ртн о г Дос и теја Обрадовића, наш најзнаменитији писац XVIII века,

први от-крива српс к ом народу научне појмове о природи и васе љ ени и

устаје против нез н а њ а и празноверица ко ј е су тада владале. Ор ф елинов

Вели к и српски травник има о к о 500 би л а к а. Неу-морни просветит е л » свога

рода даје свим би љ кама поред латин-оког и народно име, а у одел » ку

„полза и употребленије" чита-оцу п ружа драгоцене подат к е из материје

мед и ке и терапије он а дс о ка к б се то ра д ило у то вре м е у Европи. Тако, на

пр и мер, к ад пише о м у им ули, Орфелии, поред о сталог, даје и ово дра -,

гоце г о уп у тство: „Зр ј еле мушмуле есу изредное љекарство про-тив бис т ре

столице, сердобоље, кровоп љ увања, тече њ а сјемена и мнагога мјесечнога

ж е нскога; ради чега можно них с медом, или са ше ћ. ером, како крушке

приправити." И данас се муш-му л а — због тога што са л ржи доста танина и

друтих полифе - лонс ки х је д и њ ења, зат и м пекти н а, воћ н ог шећера в и та м и н а

С и каротена — успе ш но користи за спречавање диј а реје и улази у састав

разних фармацеутских дијететс к их препарата к оји се д ају к а о и звр с на

средства у бор б и п ротив д о сад н их и често о м р - тонооних пролива, п огот о во

деце за време лета.

Орфели н ов Искусни подрумар и м а неколи к о стотина ре- ц епата за

справл > а њ е травних вина и многих других ал к охолнихи безалкохолних

напитака и лекова. У к њизи се говори о начину и времену бербе и сушења

ле к овитог биља и о к орисности и л ековитој вред н ости сложених препарата

изра ћ ених од пре к о 200 домаћих и егзотичних лековитих и мирисних

б ilj ака к оје им ају р е алну е н олош к у, фармакогнозијс к у и терапијс к у

вред ност. З н алачко упут с тво о

вре м ену и нач и ну бра љ а, сушења и чувања лековитог билljka koje skoro

н иучему не заостаје за да н аш њ им принци-пи м а, д аје Орфелин у свом

Ис к усном подрумару 1783. године

Годи н е 1883, сто година после појаве Орфел и новог Подру-мар а ,

Ср п ски архив за цело к у п но ле ка рство штампа као посеб - но издање

Ле к овито биље у Србији од др Саве Петровића, сани - тетс к ог п у к о в ни ка и з

Б е о т рада. Ово дело на 470 страна потиче из ру к е стручн . ака, ш к олованог у

Франц у о к ој, к о ј и је, сл и чно Панчићу, био ле к ар, али се потпуно одао

ботаници и фарма к о гнозији. Ево шта у „Приступу" свога дела пи ш е овај

наш у јавности м ало познати научни радник: „Познава њ е популарне

употребе биља у ле к арству нуж н о је за лекаре рад поу к е нашег народа, који

често пропа д а због то т а што се у своја дома ћ а; не - поуздана средства

ослања, па збот тога сувише доцкан помоћи траж и од на у чне ме д иц и не и ли

је н и к а ж о и не тражи. Народ се тешко помаже домаћим средствима и онде

где му је болест пот-пуно позна т а, а онде очигледно пропада к ад болест не

може да рас п озна. Дужност је, да клe , с вакога, а особито ле к ара, да га у т о м

правцу обучава и на прави пут упућује." Надовезују ћ и се непосредно на

та к о светле традиције др Ри-ста Пешић-Гостушки, народни човек и

народни лекар, до - стојно је наставио дело Саве Петровића и ранијих

медицинских писаца. И он је неуморни здравствени просветите л свога

рода. Његово животно дело Лече њ е лековитим би љ вм треба пр е свега тако

и схватити, јер о но треба да помогн е народу.

К њ ига је к орисна и за лекара, јер се к од n ас на мед и цинс к им

факултетима не учи ботаника ни фармакогнозија.Три издања су довоља н и

убедл . ив до к аз да је ово за м а ш но д ело свесрдно прим л ено свуда код нас, у

селу и у граду. Оно ; е свуда тражи. Свако домаћинство жели да има ову

вредну књигу при руци.Плодан медицински писа ц, здравстве ни ,

к ултурни.и друштвени радни к , чи к а Риста, ка к о га је народ из милоште

звао, остао је до смрти веран слободароким и д ејама и ширењу здравствене

културе на сваком к ораку .- Савестан ле к ар и пријате љ ра д ног ч ове к а, он је

овим својим делом, које данас, можемо слободно ре ћ и, постаје већ

к ласично, помогао свом народу у борби против назовиле к арс т ва. Убе ђ ен

са м да ћ е ово ново, до - пу њ ено и по п рав л ено изда њ е бити н сто тако добр о

примљено у н ароду к ао и о н а ранија.

ак у тним (па и хроничним) сл у чаЈевима, мада се мора при том при м етити

да су и ови последњи у основи производи из би љ ног света

(пле с ан).Њиховом појавом, ме ћ утим, не само да није уздрмана позиција

ле к ок итог bilja već se čak primenjuje češće nego ranije sa став многих

патената улазе баш екстра к ти ле к овитих би л а к а, што чини да је и

стручњацима потребно да знају шта поред хемијс к их едемената улази у

к омпоз к цију фабричких фармацеутских произ - во д а новога доба.Немам

друге жеље до да и треће издање дож и ви исто распрострањење и продужи

да доноси даље користи натем народу, као су то учинила и прва два.

ИЗ ПРЕДГОВОРА ПРВОМ ИЗДАЊ У

„Сматра ј у ć и да је најстарија грана вештине лечења била биљем и да су

ле к овите особине медицинског биља свету позн ат е из хиља-дугодиш њ е

примене његове, и да то њ егово делова њ е није увек при ча (лвгенде);

сматраЈу ћ и да немар лекара у погледу у п отребе биља и ле к ова од њих

спремљених долази уопште отуда што су лекари више тврдо-главо склони

да прописују добијенв кристале из биља к а и инду-стријске хем и јске

препарате;сматрају ћ и, даље, да се лекови који су добијени из б и љног све т а

спрема ј у, упоредо с напрет к ом нау к е, на све бољи и бољи начин и да ми

данас знамо начине да их добија м о у таквом саставу к о ј и садржи и њ ихову

целину и њихово деловање у по т пуности, а без осетне промене; а чудећи се

што се . у меди ц и н с к им студијама данас не сматра као најважнији задатак

и злече њ е болесни к а (нвго само п роучава њ е болести);

Конгрес и зражава жељу:

1. Д а Мећународна фвдерација за развој ле к овитог биља и сличних

биљака пома л се по целом свету енергич н у на - учну п ропаганду, ка к ва је

ве ћ. почела на неким медицинс к им фа к ул - т е т и ма, у ци љу да се поврати

час т и углед лече њ у ле к ов и тим биљ е м и лековима спремЉеним од њ их.2.

Да се образује ц ентрални ме ћ ународни комитет који ћ е има - ти задата к да

подстиче и усмерава званичну и приватну ини ц ијаги - ву у том смеру и да

јој даје најшири публицитет." Ова к о је гласила друга, главна тачка

резолуције Ме ћ ународног ко н г р е са за раав и ће ле ко витог биља и сличних

би л а к а, који је одр - жан још у јулу 1931. године у Паризу. На том конгресу

узело је у чс - шћа петнаест држава, а у раду и доноше њ у резол у ција ( voeux

adoptes) суделовали су не само ч у в а ни професори универзитета и фар -

мацеутс к их фа к у л тета већ и други стручњаци: професори меди ц ин - ске

ботанике, дире к тори хемијских лабораторија, представници с ин диката

апотекара и др о гериста, инжењери агрономије, дире к торн м ин истарстава

(по љ опривреде и трговине), би љ обери навели к о, п а чак и политичари и

адвокати — о к о двеста најистакнутијих стр уч-њ ака и делегата из свих

к рајева Европе. ..

За овај к онгрес и за Ме б ународну федерацију за развој лече њ а

л ековитим биљем, као и за њ ену резолуцију, д ознао са м сасвим сл у -ча ј но,

ту с к оро, и те к пошто је била готова ова моја к њига. Сасв им самостално,

независно од жеља тих организација и с к упова, почео сам и радио у д уху

наведених и д еја, не знајући да исте бриге брин у и толики далеки ми л уди.

Више од десет година при к уп л ао сам ма - теријал и носио се миш л у да

напишем једну овакву к н - игу какв у са м написао. Побуда за ово било је код

м е не доста и о н е су биле не са м о стручне него и оп ш те природе, наиме:

социјално-здравствене економске, националне, научно - педагошке и

народно - просветне. Зато не к а м и б уд е дозво лljен о да т о ов д е у неколико

изложи м и обја-сним. Медицина брзо напредује и број ле к ова и средстава

помоћу к ојих људи те ж е да лече и излече појед и не боле с ти расте из да н а у

дан...

Ле к ови које изба ц ује хе м ијс к а индустрија, чак и они који су

направ л ени од ж и вих органа и делова сва к одневне хра н е ( о потера-п иј а и

витамини) продају се као скупи патенти, к оји, можда, вреде мало, а продају

се за с к упе паре — само зато што има да про ђу к роз десетину руку. Али

а к о, нпр, свежа џиг е рица, свеже јаје, све ж „буба ц " и тд. ниоу дост у п н и

свакоме у Париз у или Берли н у, Беч ; иТд ., све је то доступно нама,

Југословенима, и онима у Београду и онима у Пироту. Исто та к о, нпр ., ако

онај у Хамб у ргу или у Есен у не може да набере себи неко би л е на тротоару

или на пристаништ у , а п ољ а су му дале к о — врло лако може то да учини

оћај у Лазаревцу или о н ај у Књаж е вцу. И њему н и су потребни с к упи

патенти. Стално, из године у годину, траже се нова средства. Лечење се не

наслања више на старе методе и лекове. Они се чак заборав љ ају у корист

нових. Тако се лече њ е постепено и умногоме одвојило од природних

сирових средстава, н арочито од лековитог биља, те га данас огроман број

лекара (да и не говорим о вели к оварош к ој деци) и не познаје, а камоли да

га стручно препоручују нар о ду, мада га понекад пр н мењуј у у својој пракси

(у оре з у, на селу итд .). V виду специјалитета улива се постепено народу

поја м да су прави лекови са м о они које он купи по с к упе новце, а да их у

њ еговој околини нема и не може бити. .. У пра к си често у н оси м о у рецепте

и оно што се болесии к у на л ази испред носа, уместо да га научимо к а к о да

се к ористи оним што му је под руком. Многи знамо само за рецепте и

препуштамо да, за новац, болесни к у све други спреми, уместо да просто

обја-снимо како тр е ба да се опреми лек од б и л>ке, од цвета, к о рена, к оре ,

од мешави н а, и тако му помогнемо у два правца: да га излечимо и да га то

не стаје скупо. Тиме ипак нећу да кажем да се можемо одрећи свих оних

добрих лекова које су дале хемија и и н дустрија, као што се не можемо

одрећи свуда и свакад електричне сијалице, али хоћу рећи да је " време да

се мало зауставимо, јер смо се сувише уда љ или од при - роде, пренебрегли

смо приро д не декове и б иљк е. Време је да се вратимо ма д о натраг. ..

Наш народ особито цени лечење лековитим би л ем, независно о д тога

да ди у званичној медиц и ни влада овај или о н ај покрет, мо - да. Њему није

потребно до к азивати много да у биљка м а има .„ целог лека", каквог нема у

посебном леку који је из те бил ljк е изва ћ ен у лабораторији. Још ако му

SERB.Gostuszki.R. - Leczenie ziołami (1976).pdf

Plik z chomika:

Inne pliki z tego folderu:

Inne foldery tego chomika: